Uvod
Postostovani čitaoci, nastavljam da pisem o temama koje su privukle najvise paznje, a koje su i najznačajnije za svaku proizvodnju, a to je kako do zarade. Zarada je nešto što je definitivno jedan od ključnih pokretača i motiva, međutim, ukoliko nam zarada bude jedini motiv, verovatno do nje neće ni doći, ili ne u toj meri u kojoj smo očekivali. Tekst je dragocen iz ugla deljenja iskustva, jer smo i sami grešili i tražili put ka maksimiziranju dobiti. Poljoprivreda u uslovima u kojima se nalazimo ne ostavlja mnogo mogućnosti za improvizaciju, zato se i mi trudimo da studiozno sagledamo sve faktore proizvodnje i realno predstavimo i prenesemo naše stavove, zaključke i podatke do kojih smo došli, mnogi su nam se javili i zahvalili/pohvalili neke od prethodnih sličnih tekstova na ovu temu, pa da ne kvarimo. 🙂
U ovom tekstu predstaviću vam rezultate berbe u plasteničkoj proizvodnji jagoda. Reč je o površini od 60 ari ili 6.000m2 plastenika, koja je uzeta za analizu. Na ovoj površini i specifičnom profilu plastenika (veroneze) stalo je 24.000 biljaka, u 6 plastenika brodskog tipa, dimenzija 5m x 200m, sa bočnim provetravanjem.
U nekom od prethodnih tekstova, detaljno sam prikazao ostvaren rezultat u berbi u zasadu u prvoj godini, u ovom tekstu rezultati se odnose na drugu sezonu. Napomenuo bih da je rano proleće 2023.godine, bilo vremenski izuzetno nestabilno, hladno, kišovito nadprosečno, sa snegom kad mu vreme nije, u aprilu. Sve to uticalo je da plastenicka proizvodnja jagoda u tekućoj godini bude izuzetno izazovna, ali značajno manje nego ona na otvorenom polju. Jagoda unutar plastenika je zaštićenija (ne u potpunosti) od uticaja vremenskih neprilika. Vreme utiče i na proizvodnju unutar objekata, tj u zatvorenom prostoru ali značajno manje nego na otvorenom polju, što je pored velike razlike u vremenu sazrevanja, još jedan od ogomnih benefita gajenja u plastenicima.
Osnovne informacije o zasadu
Jagoda je u ovom prikazanom slučaju gajena pod veroneze tipom plastenika.
Druga godina roda.
Proizvodnja uskladjena sa standardima GLOBAl G.A.P.
Sorta Brila
Površina 6.000 m2, 24.000 sadnicama na bankovima.
Prva tabela:
Krećemo sa prvom tabelom koju vam prikazujem, a ona se sastoji od kolona sa datumima berbe, i kolonom koja prikazuje ubranu količinu prve klase jagoda. Što se tiče samog branja, naša proizvodnja pridržava se standarda global GAP-a. Sam standard nameće odredjenu proceduru tokom gajenja, način branja, pakovanja, i sam kvalitet ploda mora biti na maksimalnom nivou, što je i naš interes. U toku ove sezone i u drugoj godini branja, brali smo plodove u tehnološkoj zrelosti od 80-90%, sve od reda, jer sa sortom brilom, nismo imali plodove sa deformitetima, ili male krupnoće koja ne zadovoljava zadate kriterijume. Marketi kao tržište ne insistiraju na krupnoći, već na trajnosti, izgledu, pakovanju i plodu koji ne sadrži ostatke pesticida preko dozvoljenih granica.
Slike iz sezone 2023.
Objasnjenje tabele
Kao što sam naveo, prikazano je po danima koja količina je realizovana, tj uspešno plasirana, pošto roba prolazi kontrolu i prebir, tokom sezone odbačeno je 6% jagoda od obranih, najčešće zbog dodira sa plodom tokom branja, jer tada dolazi do oštećenja ploda. Ta cifra je tolerantna, jer smo boljom kontrolom berbe uspeli taj procenat da snizimo. Na 24.000 sadnica realizovano je 17.687 kg prve klase jagoda. To je 730 grama po biljci. Što se tiče ostvarenog prinosa on je svakako zadovoljavajući, za nas, jer je prinos samo ono što smo uspešno realizovali i to kao prva klasa, ne vredi gajiti sorte kod kojih se većina ploda realizuje kao 2 ili 3 klasa, jer je tu profitabilnost drugačija i značajno niža.
Tabela 2.
Objasnjenje tabele
Ova tabela je nadogradjena verzija prethodne za još dve kolone, a to su kolona sa ostvarenom cenom, i kolona sa ostvarenim prihodom. Reč je o bruto prihodu. Ispod tabele prikazan je koliki bi prihod proporcijalno bio ostvaren da je proizvodnja pod jednim hektarom koja se analizira. Zatim ostvaren prihod u evrima na 60 ari, zatim koji je prihod po aru i po m2 plasteničke proizvodnje u toku druge godine branja. Kao što sam rekao ovo je bruto prihod, u daljoj analizi prikazaću i troškove, i na kraju koji je neto profit.
U nastavku prikazacu vam grafikon koji se odnosi na ubranu količinu po berbi. Grafikon je koristan iz više aspekata. Prvi je korisnost oko budućih berbi zbog organizacije berača. Drugi je plan oko plasmana itd… Naravno svi planovi oko predstojećih berbi i uporodjivanje sa prošlim treba uzeti sa oprezom, jer brzina sazrevanja najviše zavisi od sunca. Kao što se se i vidi u grafikonu, početne berbe su krenule sa malom ubranom količinom, zbog jako hladnog proleća, ali od trenutka kada se vreme stabilizovalo i sunce ogrejalo, količina se višestruko povećala.
GRAFIKON berbe
Tabela 3. Troškovi
Objasnjenje tabele 3
Tabela iznad se sastoji od 4 kolone. Prva kolona opisuje o kakvim je troškovima reč. U prvoj koloni prikazan je naš obračun troškova tj amortizacije. Pojašnjenje – amortizacija predstavlja postepeno umanjenje ulaganja ili duga, tj u kom vremenskom roku dolazi do potpune realizacije tog ulagnja tj troška. Da pojasnim na ovom slučaju… Priprema zemlje (prvi trošak iz kolone 2) kategorisao sam ga kao srednjoročno ulaganje, jer ono u zasadu jagoda ima vek trajanja od 2 godine, tj jednokratnim ulaganjem u obradu, mi smo omogućili da se zasad podigne na toj površini i ekspoatiše naredne dve sezone i time ostvarili svrhu. Tako da je taj trošak koji je jednokratan, u analizi ga kroz zasad isplaćujemo u prvoj i drugoj sezoni branja, tj amortizujemo ga sa 50%. Na ovaj način sam već prikazao da kolona broj 2 prikazuje o kojim ulaganjima je reč, kolona br.tri kolika su ta ulaganja, a kolona broj 4 koliki su to opterečujući troškovi za tekoću proizvodnu godinu.
Naglasio bih da je ovde reč o ekonomskoj analizi učinka. Mnogi troškovi i ulaganja su jednokratna, tj plačaju se u celosti, ali se koriste više godina. Samim tim, oni naš prihod u jednoj godini opterećuju procentualno onoliko koliko je njihov “životni vek”.
Drugo ulaganje je ulaganje u sam sistem za navodnjavanje, koji se takodje jednokratno realizuje pre podizanja zasada, ali on sam se korisiti duži niz godina, u zavisnosti od naše paznje o sistemu za navodnjavanje, amortizacija tj zivotni vek je procenjen na 10 godina, samim tim trosak u jednoj tekucoj godini je 10% od ukupnog uloženog iznosa.
Trošak u trećoj koloni odnosi se na podizanje zasada jagoda. Zasad je planiran za plastenicka proizvodnja jagoda, tako smo ga koncipirali i projektovali. Jer se prema budućim plastenicima, prvo na obranjeno zamiljste realizuje zasad pa onda objekti. To ne mora nužno da bude tako, ali za ovaj profil plastenika to je najbolja opcija. Pošto se mi bavimo projektovanjem, i podizanjem zasada jagoda, ne samo nama, već i svim drugim zainteresovanim ljudima, zasad smo podigli naravno mi. Šta podrazumeva sve to… Podrazumeva da se na obradjenu parcelu, nakon projektovanja zasada i sistema za navodnjavanje,mašinski podižu bankovi za jagodu, plaže sistem za navodnjavanje, malč folija. Zatim se montira glavno magistralno crevo tj vod, ventili, spajuju sa lateralima. Pristupa se navodnjavanju, i nakon toga se izvšava sadnja. Naglasio bih da je reč o kontejnerskim sadnicama, koje se rade u sterilnim uslovima, i zaštićene su od svih bolesti i prenosioca virusa, i kao takve tj taj tip sadnica daje ubedljivo najbolji rezutat u pogledu prinosa i vremenu sazrevanja. Kada mi radimo zasad naša garancija stoji na 100% prijem svih posadjenih biiljaka.
Plastetenik koji je postavljen takodje je izradjen u našoj reziji, jer smo decenijskim iskustvom u ovom poslu, radom došli i do toga da ih uz stručne konsultacije sami izradjujemo. O samom profilu plastenika možemo puno govoriti, i mi sami gajimo jagodu u različitim objektima, ali smatramo da se veroneze tip plastenika sa dodatnim ojačanjem za naše podneblje, pokazao kao odličan izbor jer je svrha plastenika tj njegova funkcija, aktuelna samo tokom tih 3 meseca u ranom proleću, tj od polovine februara do polovine/kraja maja. Plastenik u izradi po sistemu ključ u ruke u tom momentu je koštao 9e po m2. Na taj iznos moguće je ostvariti povračaj za sve materijale koji se untroše u iznosu od 50% bez PDV-a. Amortizacija plastenika tj njegovo minimalno vreme korišćenja je 10 godina za konstrukciju, tako da on tekuću godinu opterećuje sa 10% od ukupnog ulaganja u objekte. Bavimo se izradom plastenika različitih profila plastenika.
Poslednje dve stavke odnose se na varijabilne troškove, tj troškove proizvodnje koji se utroše jednokratno. A to su troškovi, šišanja, plavljenja, zaštite, ishrane, i svih poslova oko održanja i nege.
Tabela 4 Neto profit
Objašnjenje. Neto profit je razlika izmedju svih ulaganja i troškova i ostvarenog prihoda.
Povrat investicije (ROI) je jedan od najvažnijih parametara za merenje uspešnosti ulaganja. ROI = 140,5 % za tekuću godinu,
U ovom slučaju je ostvarena dobit. Natavićemo da radimo i usvršavamo ne samo plasteničku proizvodnju jagoda, već i zasade na otvorenom, sisteme za navodnjavanje sa preciznom kontrolom, nove tipove plastenika koji su pogodni za ovu proizvodnju, kao i gajenje jagoda tokom cele sezone, tj stalnoradjujuće sorte jagoda.
Tekst o finansijskom rezultatu u prvoj godini branja KLIKNI OVDE
Recent Comments