Pozdravim svim čitaocima! U ovom tekstu želim da prikažem ekonomsku razliku u profitu koja se stvara odabirom različitih tipova sadnog materijala. Reč je o letnjoj sadnju (tokom avgusta). Kako odabir: cupanih, kontejnerskih, frigo sadnice jagoda, iste sorte, prave određene manje ili veće razlike u krajnjem rezultatu tj profitu.
Mislim da se u letnjoj sadnji odabirom loših sadnica pravi glavni pogrešni korak prilkom osnivanja proizvodnje. Odabirom najčešće čupanih sadnica iz rodnih zasada pravi se u ogromnom broju katastrofalni potez koji dovodi do izuzetno niskih prinosa i malog profita usled popunjavanja neprimljenih sadnica, kasnije zahtevaju mnogo jače zaštite i umanjenog prinosa kroz te gubitke. Moje iskustvo na terenu govori da je razlog prosečnog prinosa na nivou Srbije dosta niži nego u razvijenijim, upravo zbog ovih razloga.
Proizvodjači teže da podignu veće površine ili da uštete u startu i time svoj zasad formiraju na lošem temelju, temelj koji sve kasnije vodi ka neprofitabilnosti. Postoje i proizvodjači koji zasad oforme sa čupanim sadnicama dobrog kvaliteta, i lepo proizvedenih i time ostvare dobar rezultat ali veliki deo njih to ne uradi na ispravan način.
Prikazaću, kako to izgleda sa troškovne strane i prinosa kada se sadi svaki od ovih tri tipova sadnica. Čupane, kontejnerse i frigo sadnice.
Podizanje zasada cupanim (zelenim) sadnicama u letnjoj sadnji – isplativost, prinos, troškovi i ostvaren rezultat
Polazimo od pretpostavke da osnov zasada jagoda (bankovi, folija, sistem kap po kap i svi ostali resursi) do sadnje jagoda su isti. Dolazimo do sadnje jagoda i nabavke sadnica. U ovom slučaju prikazaću prvo opciju sadnje čupanih sadnica.
Objašnjenje:
Prilikom sadnje cupanih sadnica, u letnjoj sadnji, kao i kod bilo kog drugog tipa sadnica, bitan je rok sadnje. Kako se u kašnjenju u sadnji, ne bi onemogućilo biljkama dovoljo vremena da se raviju i ostvare isoke prinose. Temperature u avgustu su izzetno visoke, to je najtoliji mesec u godini. Cupane sadnice, golog korena, moraju da oforme nov koren i u velikom su stresu prilikom sadnje. Ako je temperatura preko 30 stepeni, preko dana, verovatnoća da će se sadnice primiti u visokom procentu je nikakva. Prijem sadnica može biti u tom periodu i katastrofalan, dešavalo se i da se izgubi i 90% biljaka, a samo 10% preživi sadnju. Najčešće su gubici izmedju 30 i 50%. Cilj je da se predstavi približno realna situacija i predstavi gubitak do kog dolazi sadnjom različitog sadnog materijala. Uvek postoje ekstremi, dobrih i loših praksi, na osnovu mog iskustva mislim da je ovo najčešešći slučaj u praksi.
Nakon sadnje, čeka se nekih 10 do 15 dana da bi se uočilo kakav će prijem biti. Nakon toga, kada se utvrdi stanje, proizvodjač nabavlja nove sadnice i kreće u popunjavanje. Tu nastaje ozbiljan problem, jer osim što se plaća ponovna sadnja i kupuju nove sadnice, kod tih sadnica. čupanih, sadjenih u septembru, prinos je više od duplo manji od onih sadnica koje su prvobitno preživele. Tu se stvara ogroman finansijski trošak za sve ovo naknadno što sam naveo, kao i gubitak u prinosu koji se ostvaruje na proleće kroz umanjenje, kod novo-posadjenih biljaka.
Ukupno ulaganje u sadnju sadnice, popunjavanje i nove biljke, prelazi 500.000 din. A sam gubitak kroz umanjenje prinosa izmedju primljenih biljaka i novih popunjenih sadnica je mnimum 600.000. Samo po tom osnovu se ostvaruje gubitak preko 5.000e. A ukupan prinos na nivou od 18 tona, je odličan ipak odličan za ovu opciju ali i teško ostvariv sa ovim sadnicama, za razliku od drugih tipov koji daju više (u nastavku o njima…). Nameće se logičan zaključak što se tiče čupanih sadnica da u letnjoj sadnji one jednostavno ne bi trebale da se sade, osim ako vreme nije kišovito barem 3 od 4 dana prilikom sadnje i nakon nje. U prolećnoj sadnji, ako se želi uštedeti moguće je njihovo uspešno sadjenje gde je prijem, zbog adekvatnijih temperatura uspešan preko 90%. O tome šta je bitno u prolećnoj sadnji možete više pročitati u drugom tekstu klikom ovde.
Opcija broj dva: Sadnja kontejnerskih sadnica.
Odabirom sadnje kontejnerske sadnice, pravi se mnogo bolja solucija, jer je prijem takvih sadnica najviši. Sadnica je prima u mom slučaju da ne kažem 100% ali 99% da. Sadnice ovog tipa se žile kod savesnih domaćina, a opet takvih nije mnogo, nažalost u manjinu su, u sterilnom supstratu. Radi se praćenje i zašita i nema prostora za razvoj bolesti. Po meni je ovo najčistiji oblik sadnica, ako se radi onako kako treba.
Sada ću prikazati i finansijski rezultat nakon ove sadnje.
Objasnjenje: U ovoj soluciji u odnosu na prvu varijantu vidimo da je ostvareno startno veće ulaganje. Ali i ukupan prinos veći za 13.000 kg, što izmedju opcije 1 i ove stvara ogromnu razlku u profitu. Uloženo je samo 1000e manje, a ostaveno 13 tona više jagoda u prvoj berbi. Razlika u finansijskom prinosu izmedju ove dve opcije je za preko 1.400.000 dinara u korist kontejnerskih. Nema potrebe da dalje objasnjavam, jednostavno svakome ko je i malo racionalan jasno mu je o čemu se radi.
Izgubljen prinos je samo 320 kg jagoda, kod biljaka koje se nisu primile a popunjene su naknadno. Jer se na 40.000 ne primi i manje od 200 komada.
Ako vas interesuje kako ostvariti i gde nabaviti adekvane sadnice javite se i pomoćiću vam.
Opcija broj tri: frigo sadice
Kod nabavke frigo sadnica, startno investiciono ulaganje je najveće, zbog same cene sadnica. Ali ako se ispune svi uslovi ostvaruje se subencija od 50% bez PDV-a. Što u bruto iznosu iznosi 40% kao što sam prikazao u tabeli ispod zbog jednostavnijeg prikaza. Sadnice se sade sa pravljenim “viljuškama” gde se seče koren. Na taj način se stimuliše rast novog korena. Sadnica treba da oformi nove organe za razliku od kontejnerske koja je već pripremljena u tom smislu. Tu se pravi i neka razlika u prijemu. Figo sadnice se svakako bolje primaju od čupanih a slabije od kontejnerskih. Opet na terenu se dešava da se ne primi i 1/4 frigo sadnica iz raznih razloga, a prijem ako su radnici obučeni može biti visok. U suštini rizik je veći nego sa kontejnerskim što se procenta prijema tiče. Evo kako to izgleda kroz tabelu.
Objasnjenje: Pored većeg startnog ulaganja, i u slučaju ovih gubitaka, stvara se veče ukupno ulaganje nego kod kontejnerskih i sa dobijenom subvencijom pod ovim uslovima. Prinos je u prikazanom slučaju manji za oko 4 tone. Ako se sadnice prime u većem procentu prinos se skoro izjednačava, sa tom razlikom da kontejnerska sadnica iako iste sorte stiže ranije za branje.
Zaključak: Cilj ovog teksta je samo prikaz kako se odabir sadnog materijala odražava na ukupni prinos i profit. U ovoj situaciji, najbolji rezultat je ostvaren kod kontejnerskih sadnica, pre svega kroz sigurnost u prijemu sadnica. Umanjenje prinosa kod popunjenih biljaka je nešto što oduzme ogroman prihod u prvoj berbi i to je nešto što mnogi ne obraćaju pažnju. Ne postoji pravilo u živoj proizvodnji, ovo je nešto najrealnije iz mog iskustva tokom deset sezona ozbiljnog gajenja jagoda. Ako imate predlog, sugestiju, komentar ili pitanje javite se. Takođe tu smo da razmenjujemo mišljenja i iskustva.
Recent Comments