Sistemi gajenja jagoda – u plastenicima, hidroponski i na otvorenom polju

Gajenje jagode se odvija u različitim sistemima. Oni koji su nabrojani u naslovu su najzastupljeniji vidovi gajenja. Takodje jagoda se naravo, gaji i za kućne potrebe u bašti. Svaki sistem ima svoje specifičnosti i razlike u načinu gajenja u odnosu na druge. Zato pre formiranja proizvodnje treba postaviti ciljeve i strategiju kako bi se proizvodnja izvela na pravi put i dovela do uspeha.

Gajenje jagode na otvorenom polju

Najzastupljeniji sistem gajenja na našim prostorima je gajenje jagode na otvorenom polju, na bankovima prekrivenim “mulch” (crnom plastičnom folijom) sa sistemom kap po kap. Prednost ovog sistema je niža investicija u odnosu na druge sisteme i povraćaj uloženih sredstava već u prvoj godini berbe tj posle 8 meseci od sadnje. U prvoj godini se ostvaruje i profit, on zavisi od svih koraka oko podizanja zasada (kliknite i pročitajte koji su to koraci). Postoji rizik od vremenskih nepogoda ali država u velikoj meri subvencioniše osiguranje, kao oblik zaštite. Prinos po hektaru se kreće izmedju 15 i 30 tona zavisi najviše od angažovanja i primenjenog znanja.

Gajenje jagoda u plastenicima

Drugi najzastupljeniji oblik gajenja je gajenje u tunelima, tj plastenicima različitih konstrukcija i dimenzija, zasad se podiže u skladu sa dimenzijama objekta. Specifičnost ovog oblika gajenja je to što jagoda dozreva oko 15 dana ranije u odnosu na otvoreno polje. Jagoda je zaštićena od vremenskih uslova ali ne u potpunosti jer i unutar objekata se mora voditi računa o mikroklimi, temperaturi i vlažnosti vazduha. Česti izbor proizvođača jer se na tržište izlazi ranije kada je cena veća.

Gajenje jagoda u hidroponiji

Najsavremeniji oblik gajenja koji se u prethodnih par godina pojavio i u Srbiji je hidroponski način uzgajanja. Sam naziv “hidropon” ljude asocira na vodu, ali jagoda se u ovom sistemu gaji u specijalnim supstratnim smešama kokosa i perlita (neutralnim od hranjivih materija). Radi se o kompjuterizovanom sistemu koji uz pomoć postavljenih senzora koji mere sve potrebne parametre, hrani i navodnjava jagodu u skladu sa fenofazama, potrebama, svetlošću i temperaturi.

Jako kompleksan sistem kao vrhunac moderne tehnologije, zahteva visoko ulaganje kao oblik dugoročnog investiranja, ali sa izuzetno visokom profitabilnošću, ubira se i do 100.000 kg jagoda godišnje po hektaru jer se radi o visokoj gustini sadnje oko 100.000 biljaka, i većim delom van-sezone, faktički cele godine.

U ovom tekstu sam opisao osnove sistema gajenja sa kojima sam imao iskustva u proizvodnji. Svaki sistem nosi svoje prednosti i odredjene nedostatke u odnosu na drugi. Treba biti obraziv, svoj poslovni plan predodrediti na osnovu svojih mogućnosti i ciljeva. U skladu sa investicijom i rizikom određeni sistemi pružaju više ili manje. Svakako proizvodnja jagoda u smislu profitabilnosti je jedna od najproduktivnijih kultura, što potvrđuje i značajan rast površina pod njom. Tu smo da vam damo sve informacije u vezi ovih sistema gajenja. Ako vam je potrebno jos informacija, možete nas kontaktirati.