Odabir kvalitetnog sadnog materijala i dobrog sortimenta, određuje uspešnost proizvodnje u velikom obimu. Prilikom podizanja zasada kao što sam pisao u blogu: kako ostvariti uspesnu proizvodnju, treba u skladu sa planovima i samim ciljem oko plasmana odabrati adekvatne sadnice jagode i sortiment. Sadncie trebaju da ispune dobre standarde kvaliteta i zdravstvenog stanja, i na tržištu treba zaobići “jeftine” sadnice koje ne dovode ni blizu do uspesne proizvodnje. Trošak sadnog materijala nije nesto na cemu treba stedeti, jer ce ta trenutno ostvarena ušteda oduzeti 3 do 5x manje prihoda na proleće.
Kakvi sve tipovi jagoda postoje (vrste)
Različiti tipovi jagoda, dele se prema tome u kom periodu se dešava plodonošenje. Najzastupljenije sorte koje se inače u najvećem obimu gaje u zasadima i plantažama su jednorodne sorte. Plodovi jednorodnih sorti sazrevaju na otvorenom polju tokom maja meseca i prve polovine juna. U zavisnosti od odlike sorte da li je rana, srednja ili kasna u pogledu vremena zrenja. Kod jednorodnih sorti sam rodni potencijal (koji u zavisnosti od stanja biljaka rodi od 400 do 1000 grama po biljci) sazri tokom tog prolećnog perioda. Rane sorte jednorodne vrste se gaje u plastenickoj proizvodnji jagoda, dok se sorte srednje ranog vremena i kasnog gaje na otvorenom polju.
Stalnoradjajuce jagode (mesečarke)
Druga vrsta jagoda koja se najčešće gaji u baštama za sopstvene potrebe su stalnoradjajuće jagode, ili kako se u narodu još nazivaju: mesecarke. Ta vrsta jagoda daje plodove od maja pa do prvih mrazeva. Kod stalnoradjajucih sorti godišnji prinos je veći tj rodni potencijal (potencijal nije isto što i prinos, jer ako se ne omoguće adekvatni uslovi taj ponecijal koji jagoda ima neće doći do prinosa). Potencijal stalnoradjajucih jagoda se najčešće ne koristi u letnjem periodu, jer se zbog visokih temperatura i niske vlažnosti vazduha onemogućava cvetanje. Jagoda se tada bori za opstanak i nije u mogućnosti da radi. Tada bi dobro bilo da se jagoda mrežama za zasenu pokrije i tako smanji stres od temperatura. Takođe ako postoji mogućnost treba uvesti i rasprskivače i jagodu u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima orošavati. U tom slučaju možemo govoriti o stalnom prinosu.
Imao sam iskustva sa najnovijim sortimentom stalnorajujaćih jagoda i rezultate koje sam ostvario bili su izuzetni. I dalje gajim stalnorajujću jagodu tokom cele sezone i za tržište. Trenutno u rodnom zasadu imam 10.000 biljaka stalnoradjajuće vrste. Plodovi su čak i kvalitetnji od mnogih jednorodnih jagoda, što je starim sortimentom bilo nezamislivo.
Postoje još i dvorodne jagode, ali one ne zauzimaju nikakav značaj u gajenju. Stoga ne bih im pridavao nikakav značaj niti komentar.
Sadnice jagode – vrste
Dolazimo do jedne od ključnih stvari u proizvodnji jagoda – odabir sadnica. U Srbiji se mogu nabaviti četiri vrste sadnica, a to su: zelene sadnice (tkz. čupane sadnice, kako ih nazivaju proizvođači kod nas), kontejnerske sadnice, frigo sadnice i čaširan rasad.
Čupan rasad.
Od ovih sadnica po mom misljenju se podiže najveći deo zasada u Srbiji. Ovaj vid sadnica ima sličnosti sa frigo sadnicama u smislu da su i jedne i druge “golog korenovog sistema”, Ali frigo sadnice se proizvode pod strogim uslovima dok kod čupanih sadnica u velikoj meri nije tako. Svaka jagoda pušta stolone (tkz brkove) i na taj način se reprodukuje. Povećanom reprodukcijom i neuništavnjem tih stolona najviše se odražava na drastično smanjenje prinosa jagode do 60%.Veliki broj proizvodjača to ne radi na adekvatan način. Što rezultuje ogromnim smanjenjem prinosa.
Čupan rasad čak i razvijen u letnjoj sadnji ima problem sa prijemom. Usled visoki temperatura moguć je i totalni gubitak svih posadjenih sadnica. Tako da taj vid sadnica ne savetujem nikako da se sadi u letnjoj sadnji. U prolećnoj sadnji kada su temperature umerene a kiše česte taj prijem može da bude na visokom nivou. I da se ostvari zadovoljavajući rezultat. Ušteda koja se ostvaruje sađenjem čupanog rasada tokom letnje sadnje, u razmeri od jednog dinara, na proleće kroz umanjenje prinosa košta barem 3 dinara gubitka. Ovo je moje iskustvo koje sam stekao dugogodišnjom proizvodnjom. Moguće je ostavriti dobar rezultat i sa ovim sadnicama u letnjoj sadnji ali rizik je izuzetno visok. Par sunčanih dana nakon sadnje dovode do katastrofe u prijemu biljaka.
Kontejnerske sadnice jagode
Kontejnerske sadnice jagoda učestvuju u podizanju zasada jagoda na našim prostorima u velikom obimu. Ovaj vid sadnica dao je odlične rezultate na terenu. U letnjoj sadnji sa dobro razvijenim sadnicama ostvaruje se preko 95% prijema svih biljaka. Procenat prijema zavisi i od kvaliteta sadnica ali i od same sadnje.
Ove sadnice imaju bolju startnu osnovu u odnosu na čupan i frigo rasad. Kontejnerske sadnice su oformljene sa novim korenom i lisnom masom, dok druge sadnice tek treba da oforme nov koren i ostale organe. Sadnice trebaju su pikirane u sterilnom supstratu i adekvatno zaštićene, dobro ukorenjene i kao takve daju očekivani razultat u pogledu prinosa.
Frigo sadnice jagode
Frigo sadnice ili zaledjene sadnice “golog korena” su sadnice koje se uvoze. Sadnice dolaze sa sertifikatom uvoznika. Ovaj vid sadnica je takodje veoma prisutan u zasadima sirom Srbije. Sadnice u visim klasama daju dobre rezultate u pogledu prinosa. Ukoliko se sadnja izvrsi na vreme a sadnice su u dobroj klasi dolazi do prijema u velikom obimu. Moje iskustvo je pretežno pozitivno, mada sam imao i situacija da mi se sadnice ne prime u većem procentu – 40%. Takodje prilikom sadnje ovih sadnica treba odabrati period kada je vreme oblačno ili kišovito, ili uvesti mikrorasprskivače u zasad. To sve je tokom letnje sadnje, je jako teško uskladiti.
Čaširan rasad
Čaširan rasad je poslednji tip sadnica koji nabrajam. Sadnice ovog tipa daje vrhunske rezultate, jer njihova proizvodnja je takva da sadnicama daje izuzetnu razvijenost i snagu. Ovaj tip sadnica se dosta prisutan u inostranstvu. Kod nas u sporadičnim slučajevima eksperimenata proizodjača.
Zaključak u vezi odabira tipa sadnica
Moje misljenje je da treba saditi samo sadnice odličnog kvaliteta (visoke klase), zdrave i razvijene. Ne treba rizikovati u letnjoj sadnji sa čupanim rasadom zbog uštede (ako je investicija ograničena na određeni iznos, onda je svakako manja površina sa kvalitetnijim sadnicama mnogo bolji izbor).
Odabir sortimenta
Sortiment treba odabrati u skladu sa planovima oko plasmana i ili da li će se zasad pokriti ili je već podignut plastenik. Za plasteničku proizvodnju najzastupljenija je sorta Alba i Clery, javljaju i se i nove sorte rane sorte.
Treba razmišljati u pogledu plasmana. Ako se jagoda plasira na domaćem tržištu (lokalne pijace, tezge i drugo…) treba obratiti paznju na odabir sorte koja ima lep ukus i dobru trajnost nakon berbe. Ako se planira plasman kroz izvoz ili za domaće markete, takodje važno je odabrati sortu koja ima dobre transfernim osobinama (čvrstoću) i dobar ukus. Tu je po mom iskustvu sorta Džoli broj jedan. Sorta džoli je prelepog ukusa i mirisa, jako trajna nakon branja, visoke otpornosti prema bolestima i dobre rodnosti. Njena još jedna velika prednost što se rod plasira u ogromnim procentima prve klase i premijum klase preko 90%. Nema bacanja plodova, usled pojave truleži jer je otporna, što je problem većini sorti.
Postoje i sorte visoke rodnosti koje se gaje na otvorenom polju. Medjutim problem je taj što se ta visoka rodost pre svega odnosi na rodni potencijal a ne i na ubranu i kvalitetno plasiranu robu. Objasnjenje… Bujne sorte daju veći broj cvetova i potencijalno veći prinos. To je tako dok ne dodje do berbe, plodovi tih biljaka su u velikoj meri deformisani, vrlo lošeg ukusa, i jako kratke trajnosti nakon berbe. U kišnim godinama kod ovih sorti dolaži do masovnog truljenja što dovodi do ogromnih gubitaka. Samim tim taj sortiment nije adekvatan za izvoz (mada u nekim krajevima se još uvek izvozi takva jagoda) niti za plasman kod nas. Kupci izbegavaju takve jagode i to po mom misljenju nije dobar izbor. Sorte na koje mislim kada ovo pišem su pre svega roxana i alba na otvorenom polju, ima i još takvih sorti. Takve sorte su ipak za industrijsku preradu.
Za industrijske potrebe i preradu pogodna je sorta “Senga sengana”. Ta sorta se bere bez peteljke.
Postoji puno sorti, i svaka ima svoje specifičnosti, prednosti i mane. Treba odabrati onu koja će ostvariti uspeh i plasman, a ipak je osmeh kupaca koji jedu vaše jagode najvažnija stvar i najveća satisfakcija.
Recent Comments