fbpx

Svedoci smo, da iz godine u godinu troškovi proizvodnje rastu. Pored radne snage, gotovo svi imputi u proizvodnji hrane su u manjem ili većem obimu su u porastu. Načini da se u takvim uslovima stvori profit je modernizacija, optimizovanje troškova i maksimalna iskoričćenost hranjiva koje dajemo biljakma. Uvodjenje novih tehnologija, tj kopiranje uspešnih praksi iz razvijenijih zemalja i njihovo prilagodjavanje našoj klimi i zemljištu je jedan od modela brzog osavremenjavanja i načina da se prinosi značajno podignu. Nažalost, proizvodjači nisu svesni našeg potencijala koje imamo. Odlično zemljište, mogućnost da se površine u mnogo većem obimu navodnjavaju, i djubrenje sa značajno većim stepenom iskorišćenja.

Cene djubriva su se promenile u odnosu na ranije godine. Proizvodjačima ostaje da shvate da se djubrivo može značajno racionalnije koristiti ukoliko omogućimo da biljke iskoriste tu hranu na pravi način. Podizanjem stepena iskorišćenja, korišćenjem kvalitetnih djubriva sa makro i mikro elementima u dostupnom obliku za biljke, ne dolazi do gubitaka i uzaludnog trošenja djubriva. U ovom tekstu opisaću vam šta je važno za pravilno djurenje biljaka putem sistema za navodnjavanje/fertirigacijom, kao i to koji faktori utiču na iskorišćenost i usvajanje hrane. Na kraju dobićete i moju preporuku za djubrivo daje dobre rezultate na osnovu našeg ogleda.

Šta je fertirigacija?

Fertirigacija je efikasan način da se biljaka obezbede potrebne hranjive materije u zoni korena, putem sistema za navodnjavanje, mešanjem djubriva sa vodom u odredjenom procentu. Pravilno dodavanje hrane biljkama putem sistema za navodnjavanje, tj fertirigacijom, je osnovna agrotehnička mera, kako bi se ostvario dobar prinos. Dodavanje djubriva putem sistema “kap po kap” je odican nacin da se biljci precizno dodaju hranljive materije i voda u zoni korena.

Fertirigacija omogućava precizno prihranjivanje biljaka u skladu sa specifičnom fazom rasta, kao i pripremu biljaka za prognozirane stresne situacije i brzu korekciju u ključnim fazama rasta i plodonošenja.

Kako započeti proizvodnju planirane gajene kulture?

Prvi zadak prilikom planiranja proizvodnje bilo koje kulture je analiza zemlje i vode. Jako je važno pravilno i ozbiljno pristupiti analizi dobijenih rezultata, jer ne dovodjenjem glavnih nutrijena u optimalanu količinu znači ograničavanje biljaka u rastu i ostvarivanju visokih prinosa. Nakon dobiijenih razultata analiza zemlje naredni korak je aplikacija osnovnog djubriva u skladu sa nadostacima ili visokom makroelemenata, humusom i pH vrednosti.

SAVET: Obavezno naučiti kako EC i pH vrednost zemlje, vode i rastvora vode i djubriva utiču na biljku!

Nakon sadnje planirane kulture primarna ishrana tj djubrenje biljaka vrši se putem fertirigacije.

Ishrana, shodno gajenoj kulturi se vrši primenom različitih formulacija vodotopivih djubriva, u skladu sa fenofazama (stadijumi razvoja biljaka) u kojoj se nalazi biljka. Paleta izbalansiranih vodtopivih djubriva pogodnih za povrtarske i voćarske kulture, pogledaj OVDE.

Sekundarna ishrana zasniva se na dodavanju hraniva folijarnim putem tj prskanjem ali se glavna količina daje putem sistema, dok se prskanjem vrši dodavanje uglavnom mikroelemenata, biostimulatora i sekuntarnih makroelemenata kao što je kalcijum, sumpor itd).

Faktori koji utiču na pravilnu primenu i usvajanje hrane

Da bi biljka usvojila djubrivo, njega treba rastvoriti u kvalitetnoj vodi koja nije “tvrda” (karbonatna), jer u takvoj vodi dolazi do reakcija izmedju soli u njoj i dodatog djubriva i ono menja svoj sastav. Tako je potrebno imati ispitanu vodu za navodnjavanje, sa što nižom količinom soli u njoj. Kod tvrde vode može doći do zapušavanja kapaljki kod sistema za navodnajvanje.

Djubrenje biljaka se sprovodi tako što se prvo radi računica protoka vode kojom se vrši navodnjavanje, tj koliko litra u minuti prodje vode kroz glavnu cev ili crevo kroz koje se vrši vodosnabevanje.

Proračun oko količine vode je važno izračinati kako bi imali osnovnu smernicu koliko možemo dodati vodotopivog djubriva. Jer nije svejedno da li 50kg ili bilo koju količinu djubriva dajemo sa 1000l ili sa 50.000 litara. Osnovni procenat djubriva ili gramaža djubriva je 0.1%, djubriva u odnosu na vodu iliti 1 gram na 1l vode. Drugi kompleksniji faktor ali podjednako važan ako ne i važniji je količina soli u vodi. Sada verovatno kod početnika nastaje velika zabuna šta to znači… Svaka voda sadrži odredjenu kolilčinu različitih materija, tj minerala u vodi. Koliko ih velikoj meri odredjuje pravilno djubrenje, na našem sajtu proizvodnjajagoda.com/ u sekciji blog mozete vise pročitati o EC vrednosti, kako ne bih suviše skrenuo sa teme i načinio je previše kompleksnom…

U suštini, treba poći od količine, pa je sigurnosti radi, bolje dati manju količinu djubriva u odnosu na vodu, nego maksimalnu, i time rizikovi uspešnost usvajanja hranjiva, ali učestalije tj jednu planiranu ishranu podeliti na dva puta. Moja je preporuka dodavanje hrane u češćim intervalima ali u manjim količinama. Sa procedurom prvobitnog navodnjavanja u intervalu koji je potreban da bi se postigla adekvatna vlaćnost, sa zalivom od minimum pola litra pa do 1,5l po biljci, zatim puštanje djubriva i nakon toga kratko ispiranje sistema u intervalu oko 10ak minuta.

PH vrednost zemljišta

PH vrednosti zemljišta utiče na usvajanje mineralnih elemenata, zavisno od reakcije, da li je zemljište alkolno ili kiselo. Alkalna reakcija zemljišta -pH iznad 7 praćena je većim sadržajem kalcijuma i dovodi često do blokiranja usvajanja kalijuma, fosfora magnezijuma, bora, cinka i gvožđa i mangana. Sa druge strane kisela zemljišta često oskudevaju u kalcijumu i magnezijumu. Za najveći broj voćaka optimalna vrednost pH je između 5,5 i 7.

Navodnjavanje

Treba obratiti paznju na odrzavanje potrebne vlage. Zaliti biljke kada je to potrebno i sa kolicinom koja je optimalna, da ne dolazi do “davljenja biljaka” a ni stresa usled nedostatka vlage. Nivo vlaznosti se moze proveriti postavkom tenziometara ili drugih uredjaja, ali i iskustvom u proizvodnji upoznavanjem sa zemljistem i nejgovim svojstvima. Idealno je navonajvati biljke u ranim jutrnjim časovima, i preko dana ukoliko je potrebno rashadjivanje pri visokim temperaturama ali sa manjom kolicinom vode. Uveče nije preporucljivo zalivati zbog zadrzavanja vlage i veće mogućnosti za stvaranje bolesti korena, lista i ploda.

Bavimo se uslugama podizanja zasada jagoda po sistemu ključ u ruke, plastenika za gajenje jagoda u zatvorenom prostoru, i na našem sajtu postoje mnogobrojni tekstovi o isplativosti gajenja, svim troskovima u proizvodnji i brojnim stvarima vezanih za samo gajenje. https://proizvodnjajagoda.com/

Moja preporuka za djubrenje biljaka je sledeća:

Naglasio bih, da je važno, kao što ste i pročitali sagledati sve faktore koji utiču na uspešnost usvajanja djubriva, kao što je kvalitet zemlje (viškovi ili nedostaci), kvalitet vode (sadržaj soli), izlazni rastvor kojim se vrši djubrenje (tj adekvatna količina djubriva u vodi u odnosu na njen kvalitet),

Ishrana, shodno gajnoj kulturi se vrši primenom različitih formulacija u skladu sa fenofazom (stadijum u razvoju) u kojoj se biljka nalazi.

U početnim fazama rasta i nakon sadnje/ početkom sezone, važno je podstaknuti razvoj korena. Koren se razvija, grana i širi do trenutka cvetanja biljke, tada se razvoj korena zaustavlja, a biljka svoju energiju usmerava ka rastu plodova. Glavni element zadužen pored drugih procesa za razvoj korenovog sistema je fosfor. Tako da se u ovoj fazi dodaju djubriva koje sadrže veće procente fosfora (središnja oznaka u odnosu, tipa 10:35:10). Pored razvoja korena, fosfor utiče na sve najvažnije funkcije biljke pa je njegov nedostatak izuzetno opasan i ima ogromni uticaj u ukupnom prinosu i stanju biljaka.

Fosfor je nepokretan element u zemljištu, zato je jako važno da se biljka prihrani u zoni korena.

Prilikom aplikacije djubriva sa naglašem % fosfora, treba obratiti pažnju na dva faktora.

Prvi faktor je temperatura zemlje. Fosfor je teže usvojim ili ne usvojim kada je temperatura tla ispod 10 stepeni. Zato djubrivo primenite kada dodje do zagrevanja zemlje. Drugi faktor PH vrednost. Na kiselim zemljištima nakon dodavanja fosfora, dolazi do blokade jer jedinjenja fosfora reaguju sa aluminijumom i gvožđem a na alkalnim zemljištima fosfor se blokira od strane kalcijuma, koji sa njim gradi kalcijumove fosfate. Iz ovih jedinjenja fosfor je biljkama teško pristupačan ili totalno nepristupačan i ovaj problem se rešava regulisanjem pH vrednosti zemljišta.

Ja koristim ICL SF, Izrael djubrivo linije terraflex, 10:35:10, sa mikrolelemntima u helatnom obliku. Djubrivo je neverovante vodotopivosti i ima jako brz efekat na biljke, što sam utvrdio merenjem nakon puštanja biljkama, kao i prinosom već treću godinu godinu za redom. Djubrivo poseduje sve makroelemente u helatnom tj usvojivom obliku kao i magnezijum.

Vodotopivo djubrivo vrhunskog kvaliteta snabdeva biljke potrenim makro i mikrelementima u odmah usvojivom obliku

Ujedno sa fosforom treba biljku aktivirati i pospešiti usvajanje hrane “budjenjem” zemljišta. To se uspešno sprovodi jako komplesnim i bogatim preparatom “bombardier” količinom od 10l po hektaru. Bombardier je nov tip biostimulatora, potpuno organskog porekla koji sadrži amino kiseline i peptite, fulvo i huminske kiseline, azot, sve važne vitamine i prirodne hormone koje biljci omogućavaju najbolji start i pokretanje vegetacije. On ima višestruki efekat, jer smanjuje loš uticaj hladnijeg vremena koje je neminovnost na početku sezone, poboljšava strukturu tla i pospešuje razvoj biljaka. Utiče povoljno na mikobiološku aktivnost koje je od neizmernog značaja što možete pročitati u tekstu na mom blogu, kao i rezulatitma oglednog polja koje je vršeno u toj sferi. link bloga

Link za informacije o bombardieru i poručivanje, klinki OVDE . Cena neverovatno povoljna u odnosu na kompleksnost i sadržinu proizvoda i njegov efekat na biljke. (čitaj tekst do kraja, gde se nalaze rezultati ogleda).

Nakon početka sezone, i početkom listanja biljke, treba primeniti djubrivo koje je ujednačene formulacije i sa odredjenim procentom magnezijuma kao što je 19:19:19 + 2 MgO, kako bi se podržao celokupan razvoj i razvoj lisne mase, a na to najviše izmedju ostalog utiče azot. Azot kao najvažniji element povećanja prinosa ima višestruke značajne uloge kod biljaka: ulazi u sastav najvažnijih organskih jedinjenja, indirektno utiče u procesima fotosinteze, veoma značajno utiče na usvajanje drugih hranljivih elemenata itd. Zbog toga je blagovremena, precizna i izbalansirana ishrana azotom posebno važna za sve biljne vrste a za jagodu naročito jer se svi procesi razvoja kod jagoda brzo smenjuju i traju značajno kraće nego kod gotovo svih voćnih vrsta. Treba biti oprezan sa azotom i ne prelaziti količine koje sam na početku rekao jer prevelika količina azotnog djubriva može da dovede do disbalansa imunog sistema biljke. Takodje može doći do prevelike bujnosti ali ujedno i ogromnog narušavanja kvaliteta ploda, u vidu mekoće i podložnosti truljenju i manjoj trajnosti nakon branja.

19:19:19 djubrivo sa isbalansiranim odnosom makroelemenata

Od trenutka cvetanja treba planirati lagani prelazak na djubriva sa izraženim procentom kalijuma a smanjenjem ostala dva makroelementa, kao što je formulacija 15:8:25 + 3,5% Magnezijuma. Makroelemenati u djurivu treba da budu u donosu 2:1:3, tako da je ovo djubrivo idealno. Kalijum je jedan od osnovnih elemenata potrebnih biljkama za zdrav rast, razvoj i reprodukciju. Kalijum je klasifikovan kao makronutrijent, po važnosti odmah iza azota.Biljkama kalijum je potreban za osnovne ćelijske funkcije koje indirektno podržavaju rast biljke uključujući transport vode i hranjivih materija, fotosintezu kao i stomalnu regulaciju (stome-mikrootvori na površini lišća koji regulišu razmenu…. Biljaka kod nedostatka kalijuma se usporava, zatim prestaje da raste, javlja se nekroza na vrhu lista i duž ivica (prvo na starijim listovima), broj nekrotičkih pega vremenom se povećava, rub lista se savija na dole, stablo je tanje, neotporno na polaganje, koren kratak, slabo se intenzivnije grana, koren dobija mrku boju i podložan je truljenju, nepovoljno utiče na kvalitet i mogućnost čuvanja plodova, smanjenje opšte otpornosti biljaka, smanjen sadržaj šećera.

Kalijum je takodje nepokretan element u zemlji tako da je njegovo dodavanje krucijalno.

Djubriva su korišćena u profesionalnoj plasteničkoj proizvodnji, kao i na otvorenom polju, u oba slučajeva ostavljen je deo gde nije upotrebljeno, i deo gde je koričćeno samo djubrivo drugog proizvodjača. U oba slučaja rezultati su bili i vizuelno ali i kvantitativno na strani ICL SF,Izrael Terraflex i Hydroflex u kombinaciji sa bombardierom. Evo i rezultata.

Količina djubriva koja se potroši kod mene na gazdinstvu u toku sezone.
Prvi ogled već uradjen na početku ove sezone na redovima sa terraflex djubrivima.
Video snimak oglednog polja

Rating: 1 out of 5.

Ocenite ovaj tekst ukoliko Vam je bio značajan ili pozovite nas i obidjete u okolini Smedereva kako bi razmenili iskustva ili Vam dali smernice ukoliko su Vam potrebne. 0655386482