Gajenje jagode u plasteniku/plastenicima, tj u zaštićenom prostoru, predstavlja jedan od najintezivnijih oblika gajenja. Cilj ove proizvodnje je što raniji izlazak na tržište, sa svežom jagodom. Na taj način ostvaruje se veća cena, samim tim i profit. Prosečna cena u Srbiji na petogodišnjem nivou je 2,5 evra. Prošla sezona, tj 2021-a godina, bila je izuzetno dobra za proizvodjače koji su gajili jagodu u plastenicima. Jagoda na kraju sezone branja prodavala se po 300 dinara po kilogramu a većinom tokom sezone izmedju 350 i 400 dinara na veliko.
Mi se bavimo plastenickom proizvodnjom dugi niz godina. Trenutno se proizvodnja prostire na 8000 m2 prostora pod jagodom. Uradili smo brojna ogledna polja oko sortimenta kao i same proizvodnje (ishrane i zastite), kao i tipova objekata.
Proizvodnja jagode u plasteniciku na našem području
Proizvodnja na otvorenom polju ima odredjene izazove a usled klimatskih faktora. Nestabilnost je glavna karakteristika proleća. Sve češće se se dešavaju oštre promene, bez kontinuiteta lepog vremena. Tako da je to nešto što značajno utiče na samu proizvodnju i na njenu uspešnost. Medjutim cilj je izaći ranije sa jagodom na tržište u odnosu na početak branja na otvorenom polju, jer tada dolazi do pada cene, zbog veće ponude. A vremski uslovi imaju manji uticaj na jagode u plasteniku nego na jagodu na otvorenom.
Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura. Ima visoku cenu pogotovo van-sezone. Zbog toga je bitno smanjiti rizik u proizvodnji i deo zasada jagoda pokriti plastenicima. Za proizvodnju jagoda, pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana su odlučujući faktori za prinos i kvalitet ploda. Neadekvatnim djubrenjem pogotovo azotom, slabi se imunitet biljke. Takodje dolazi do narušavanja kvaliteta ploda, koji postaje mekši. Insekti i bolesti takodje prilikom neuravnotežene ishrane su prisutniji.
U plasteničnoj proizvodnji jagoda pravilan izbor svetlosti predstavlja veoma važan element. Postavljenje prvo zasada u pravcu sever-jug, zbog veće osunčanosti zasada tokom dana. Korišćenjem fotoselektivnih folija omogućava se adekvatnije doziranje svetlosti. Takođe, dolazi do smanjenja napada insekata i razvoja bolesti.
Praksa je pokazala da je za gajenje jagoda adekvatan i plastenik “lakše konstrukcije”.
Postoje dve vrste objekata koji su maksimalno funkcionalni i svrsishodni proizvodnji jagoda, i maksimalno optimizuju zaradu. Cilj je uloziti u stabilne objekte, ali sa ne prevelikim ulaganjem (ogromnom konstrukcijom) a dobiti ranu jagodu bez gubitaka od spoljnih faktora. Da pojasnim… Funkcija samog plastenika, kod gajenja jagode u plasteniku, traje dosta krace u odnosu na mnoge druge kulture. Vegetacija jagoda je u mirovanju sve do prvih prolecnih dana i budjenja prirode i do tada nam je plastenik nepotreban, čak i suvišan. Zasad najbolje prezimljava pod vedrim nebom i snegom. Dok plastenik dobija svoju funkciju kretanjem vegetacije. Od tog trenutka pa do završetka berbe (okvirno druga polovina februara pa do sredine maja) traje funkcija plastenika. Nakon toga on je ponovo nepotreban pa ga možemo demontirati ili ukloniti foliju sa njega ako imamo mogućnost za to.
Kakvi objekti su idealni za uzgoj jagode u plasteniku?
Kao sto sam napomenuo plastenik treba da zadovolji prvenstveno svoju funkciju, a to je ranostasnost jagoda, uz pruzanej adekvatne zastite od vremenskih (ne)prilika, ali i adekvatnu mikroklimu unutrar samog objekta. Po mom iskustvu u praski su se najbolje pokazale dve vrste objekata kada uzmemo u obzir ulaganje i postignut rezultat tj isplativost.
“Veroneze” tip plastenika
Ovaj tip plastenika konstruisan je u Italiji i nasiroko se koristi u mediteranskom podrucju a i sire. Radi se o plasteniku koji ima bocno provetravanje ali mu je glvana karakteristika mogucnost pokrivanja vece povrsine “pod jednim krovom”. Konstrukciju objekta karakterisu stubovi oko 1 do 1,5m visine, na koje se postavljaju lukovi, polukruznog ili spicastog tj krovnog oblika. Dok se folija pricvrscuje pp kanapima. Prednosti ovakvog plastenika je ta sto se pokriva velika povrsina bez gubitka tj pod jednim krovom, mogucnost za maksimalnu kontrolu temperature i provetrenosti (vlaznosti vazduha) pogotovo kada je visoka temperatura, kao i niza cena tj investicija po m2.
Drugi tip objekta je niski tunel sa dodatnim horizontalnim ucvršćivanjem i uzemljenjem.
Reč je o plasteniku obicno sirine 6 m sa maksimalnom duzinom od 24m ukoliko nema mogucnsot bocnog provetravanja. U slucaju potreba za vecom duzinom radi se sa bocnim provetravanjem na sredini plastenika tj otvarenjem jednog “prozora” sa obe strane. Karakteristike konstrukcije ovog tipa plastenika su: lukovi se postavljaju na uradjeno uzemljenje (zakucanu cev “na suvo” u obliku krsta) sa 3 tkz kičme/venčanice (horizontalno učvešćivanje), kod ovakvog tipa a i kod veroneze cilj je da su u potpunosti montažno-demontažnog karaktera zbog mogućeg premeštanja plastenika ili demontaže. Folija se polaze u iskopan kanal na obodu plastenika i zatrpava zemljom. Ulaz plastenika se obezbedjuje ankerima, centralnim stubom i “leptir” vratima.
tunelski tip plastenika
Bavimo se i usluznom izradom plastenika za jagodu ali i za malinu tj jagodasto voce. Iskustveno smo osetili sta je najbolje, kako optimizovati ulaganje i dobiti najvecu povrat na investiciju na najbrzi nacin. Porizvodnja jagoda definitivno to pruza najbrze jer se rod od oko 25 tona po hektaru ostvaruje 8 meseci od pocetka investicije. Sa prosecnom cenom jagoda na veliko od 300 dinara u prethone 3 godine, stvara bruto prihod od oko 65.000 evra sa tim prinosom (prinos se krece od 0,4 do 1kg po biljci a na ha moguce je smestiti u plasteniku 50.000 sadnica na bankovima). Investicija u objekte na toj povrsini je izmedju 80 i 110.000 evra za 10.000 m2, zavisno od tipa objekata, a u zasad sa sistemom za navodnjavanje i fertigaciju izmedju 12 i 15.000 evra. Plastenici se korsite izmedju 8 i 10 sezona (folija se jednom menja za to vreme), dok se zasad eksploatise dve sezone i posle podize ponovo. Celokupnu investiciju nasa firma je u mogucnosti da sprovede u delo tj realizaciju, na manjoj ili vecoj povrsini po sistemu kljuc u ruke. (kompletan zasad, navodnjavanje, plastenike)
Tokom vremena testiranja raznih oblika plastenika i rešenja, došli smo do nekog kompromisa u pogledu konstrukcije plastenika. Rešenja su se vremenom sama ukazivala tako da smo konstrulisali plastenik, koji odoleva svim prolećnim promena vremena. Izuzetno je povoljan u odnosu na druga rešenja, i montažno-demonzažnog je tipa. Sličan je talijanskom “veroneze” plasteniku, samo što smo ga prilagodili našim uslovima, i eventualnom manjem snegu, i jačim udarima vetra.
Kakva je isplativost gajenja jagode u plasteniku?
Svaki sistem gajenja jagode (otvoreno polje, plastenička proizvodnja, hidroponski uzgoj) su u skladu sa investicijom i rizikom, samim tim i profitom, različiti. Ulaganje na otvorenom polju je najniže, i u tom sistemu gajenja se najbrže povrati uložen novac, čak u prvoj berbi se ostvaruje i profit (na ovom linku mozes procitati sve o isplativosti gajenja na otvorenom polju klikni OVDE) . Takakav način gajenja nosi rizike, kao i svaka proizvodnja pod vedrim nebom. Rešenja postoje, naravno, takvi zasadi trebaju da budu osigurani. Što se tiče proizvodnje u plasteniku ona je izuzetno privlačna. Po mom iskustvu, kod plastenika “lake konstrukcije” investicija se čak isplati u prvoj godini berbe kroz RAZLIKU u ceni koju ostvaruje ta rana proizvodnja, u odnosu na otvoreno polje. To sam ostvario i zahvaljujuću subvenciji, kao i godini koja je bila adekvatna za ranu proizvodnju. Na dalje ostaje zasad i plastenik i jako visoka stopa profita. U drugoj godini prinos po hektaru se u plastenicima kreće oko 25 tona. Sa prosečnom cenom koja je manje-vise veoma stabilna u ranoj proizvodnji i kreće se preko 2,5e u proseku, možete naslutiti isplativost.
Da li vas interesuje ova proizvodnja? Ne znate, kako ni odakle da pocnete? Mozete me kontaktirati a ja cu vam dati potrebne odgovore.
Recent Comments