fbpx

Gajenje jagode u plasteniku/plastenicima, tj u zaštićenom prostoru, predstavlja jedan od najintezivnijih oblika gajenja. Cilj ove proizvodnje je što raniji izlazak na tržište, sa svežom jagodom. Na taj način ostvaruje se veća cena, samim tim i profit. Prosečna cena jagoda u Srbiji na petogodišnjem nivou je 2,15 evra. Prošla sezona, tj 2020-a godina, bila je izuzetno dobra za proizvodjače koji su gajili jagodu u plastenicima. Jagoda na kraju sezone branja prodavala se po 280 dinara po kilogramu a većinom tokom sezone izmedju 300 i 320 dinara na veliko.

Proizvodnja jagode u plasteniciku na našem području

Proizvodnja ima dosta ograničenja usled klimatskih karakteristika koje su često jako nestabilne. Nestabilnost je glavna karakteristika proleća. Sve češće se se dešavaju oštre promene, bez kontinuiteta lepog vremena. Tako da je to nešto što značajno utiče na samu proizvodnju i na njenu uspešnost. Medjutim cilj je izaći ranije sa jagodom na tržište u odnosu na početak branja na otvorenom polju, jer tada dolazi do pada cene, zbog veće ponude. A vreme ima uticaj kako na plastenčku jagodu tako i na jagodu na otvorenom.

Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura. Ima visoku cenu pogotovo van-sezone. Zbog toga je bitno smanjiti rizik u proizvodnji i deo zasada jagoda pokriti plastenicima. Za proizvodnju jagoda, pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana su odlučujući faktori za prinos i kvalitet ploda. Neadekvatnim djubrenjem pogotovo azotom, slabi se imunitet biljke. Kako kvalitet vode utiče na prinos, možete pročitat ovde. Takodje dolazi do narušavanja kvaliteta ploda, koji postaje mekši. Insekti i bolesti takodje prilikom neuravnotežene ishrane su prisutniji.

Zasad jagode u plasteniku
Zasad jagode u plasteniku


U plasteničnoj proizvodnji jagoda pravilan izbor svetlosti predstavlja veoma važan element. Postavljenje prvo zasada u pravcu sever-jug, zbog veće osunčanosti zasada tokom dana. Korišćenjem fotoselektivnih folija omogućava se adekvatnije doziranje svetlosti. Takođe, dolazi do smanjenja napada insekata i razvoja bolesti.

Praksa je pokazala da je za gajenje jagoda adekvatan i plastenik “lakše konstrukcije”. U Srbiji su najčešće u pitanju tuneli, gde se lukovi plastenika zabadaju u zemlji ili noseći stub i prekrivaju folijom od 150 do 200 mikrona koja se sa stane ukopava. Folija se postavlja u već iskopan kanal, oko 30 do 40cm, i nakon toga zatpava zemljom. Ovi plastenici su pre svega najjeftiniji način da se jagoda pokrije i dodje do rezultata. Medjutim tu proizvodnju, tj način pokrivanja, prate brojni problemi.

Plastenik u kome se gaji jagoda.
Plastenik “lake” konstrukcije, gde se bočno folije neukopava, već je vezana.

Problemi koji se javljaju sa tim, tkz. “niskim” tunelima su sledeći:

  • Izuzetno velike osilacije u temperaturi. (noću ne zadržava najadekvatnije toplotu, dok se danju brzo zagreje i dostiže temperature koje su urožavajuće po biljke).
  • Nemogućnost kontrolisanja provetravanja, jer se najčešće otvara samo na čeonim stranama.
  • Niska vlažnost vazduha, upravo zbog temperatura. Loše utiče na zdravstvno stanje biljke, kontrolu bolesti i kvalitet ploda. Rešenje koje bi značilo, je uvođenje mikrorasprskivača ili fogera. Kako bi se temperatura držala pod kontrolom i procenat vlažnosti vazduha.
  • Opasnost, zbog lake konstrukcije, da pri udarima vetra ili snega se uništi plastenik. “Jeftina” konstrukcja sa sobom nosi rizik od lomnjenja pri vremenskim nepogodama.

Tokom vremena testiranja raznih oblika plastenika i rešenja, došli smo do nekog kompromisa u pogledu konstrukcije plastenika. Rešenja su se vremenom sama ukazivala tako da smo konstrulisali plastenik, koji odoleva svim prolećnim promena vremena. Izuzetno je povoljan u odnosu na druga rešenja, i montažno-demonzažnog je tipa. Sličan je talijanskom “veroneze” plasteniku, samo što smo ga prilagodili našim uslovima, i eventualnom manjem snegu, i jačim udarima vetra.

Plastenici pokrivaju zasad jagoda
Italijanski “Veroneze” plastenici.

Prednosti plastenika “lake” konstrukcije

Plastenik lake konstrukcije čak u odnosu visoki plastenik sa jakom konstrukcijom, ima prednosti. Prednost je ta što je montažno-demontažnog tipa. I to što sa nižim ulaganjem se dodje do istih rezultata. Medjutim, kao što sam već naglasio, postoji rizik da se takav plastenik ošteti.

Takodje, velika prednosti kod plastenika montažno-demontažnog tipa, je i ta što se on nakon branja demontira. Zašto je to važno? Iz više razloga… Ako imamo plastenik ozbiljne konstrukcije, jagoda tokom zime nije pokrivena snegom, samim tim izložena je “golomrazici” što nije najbolji način za njeno prezimljavanje. Takodje tu prezime i mnogi insekti, za razliku od plastenika gde se skloni folija i oni uginu. Najveći problem prave bela mušica, vaši i trips. Ali kao što uvek naglasim, sve ima svoje prednosti i mane i ne postoji idealna opcija.

Kakva je isplativost gajenja jagode u plasteniku?

Svaki sistem gajenja jagode (otvoreno polje, plastenička proizvodnja, hidroponski uzgoj) su u skladu sa investicijom i rizikom, samim tim i profitom, različiti. Ulaganje na otvorenom polju je najniže, i u tom sistemu gajenja se najbrže povrati uložen novac, čak u prvoj berbi se ostvaruje i profit. Takakv način gajenja nosi rizike, kao i svaka proizvodnja pod vedrim nebom. Rešenja postoje, naravno, takvi zasadi trebaju da budu osigurani. Što se tiče proizvodnje u plasteniku ona je izuzetno privlačna. Po mom iskustvu, kod plastenika “lake konstrukcije” investicija se čak isplati u prvoj godini berbe kroz RAZLIKU u ceni koju ostvaruje ta rana proizvodnja, u odnosu na otvoreno polje. To sam ostvario i zahvaljujuću subvenciji, kao i godini koja je bila adekvatna za ranu proizvodnju. Na dalje ostaje zasad i plastenik i jako visoka stopa profita. U drugoj godini prinos po hektaru se u plastenicima kreće oko 25 tona. Sa prosečnom cenom koja je manje-vise veoma stabilna u ranoj proizvodnji i kreće se preko 2,2e u proseku, možete naslutiti isplativost.

Da li vas interesuje ova proizvodnja? Ne znate, kako ni odakle da pocnete? Mozete me kontaktirati a ja cu vam dati potrebne odgovore.