Dzoli (Joly) kraljica jagoda

Sorta Dzoli – karakteristike

Prva sorta koju predstavljam je Džoli (Joly), sorta sa kojom smo, sticajem slučajnih okolnosti, izmedju ostalih sorti, krenuli sa gajenjem jagoda. Sortu smo dobili kao zamenu za već naručenu drugu, jer te trenutno nije bilo na lageru. Po malo sumljičavi, jer smo dobili surogat, od onoga što smo hteli, ipak smo na nagovor i garanciju prodavca kupili tu sortu. Tako je Bozjom voljom i krenula proizvodnja Džolija pre 10 godina na našem gazdinstvu. Već prve godine u rodu, sve je već bilo jasno da smo imali sreće i da je preporuka bila istinita. Da predjemo sa emotivne strane na realnu analizu i predstavljanje sorte. J

Džoli je sumnjicavo ušla na tržište osim kod nas i kod drugih proizvođača. Kao ukrštena i hibridna sorta Klerija, očekivalo se dosta, što je džoli i potvrdila u praksi. Ova sorta se danas u Srbiji gaji na značajno velikoj površini, u zavisnosti od regiona zauzima verovatno jednu od prve tri ili četiri sorte sa najvećim obimom gajenja.

Osobine

Ova sortu karakteriše izuzetno atraktivan plod, ujednačene veličine gotovo svih plodova koje biljka da. Jedna od najvećih prednosti je ta, što plodovi zadršavaju srednje/krupnu veličinu kako prve godine tokom cele berbe tako i druge godine branja. Treće godine eksploatisanja zasada plodovi su takodje odlične krupnoće i pre 60% plodova je prve klase. Tako da sorta spada u red jedne od retkih koje se mogu profitabilno gajiti tri sezone.

Plod sorte džoli je savršen za prodaju u svežem stanju jer ima prelep miris koji se širi oko nje nakon branja, toliko je intezivan i lep da se može osetiti i na većoj udaljenosti od robe. Kupci su srećni jer kako kažu: „Konačno jedemo prave jagode kao nekada kao deca, ali sada i krupne“. Osluškivanje kupaca i njihov odgovor na kvalitet robe je nešto što je neizostavno prilikom odabira sorte. Osim kupaca na malo, kupci koji robu dalje izvoze za strana tržišta takodje vrlo rado kupuju džoli, naročito u našem smederevsko-beogradkom kraju. Oni su upućeni u kvalitet sorte i njenu postojanost da izdrže udaljen i dug transport bez da se promeni i izvozniku napravi problem prilikom prodaje kupcu.

Sorta se ubraja u visoko produktivne sorte, srednje-ranog perioda zrenja, oko 3-5 dana kasnije od kleri. Plod karakteriše krupnoća izmedju 25 i 35 grama kao što sam rekao ujednačenog izgleda, bez šupljine unatar njega (što je jako važno u oceni kvaliteta ploda, težini i postojanosti). Plod u vazi zrelosti nije mat boje, već jako sjajan i svetlo crvene boje, u punoj zrelosti (kakav se inače ne berbe za prodaju) opet ga ne karakteriše tamna boja kao kod većine sorti. Prosečna produktivnost jedne biljke je u rasponu od 700 do 900 grama. Kvalitet ploda je konstantan i uprkos većoj količine vlage i kiše, kao i sunca, što je jedna od najvećih prednosti i uticaja na profitabilnost. Pri minimalno odrađenoj – kvalitetnoj zaštiti nijedan plod se ne baci a da je nastalo od bilo kakvog oštećenja ili bolesti, osim naravno fzičkog od insekta ili štetočina.

Što se tiče otpornosti na bolesti, sortu karakteriše manja bujnost lisne mase, pa shodno tome i veća otpornost biljke na bolesti lista, i velika otpornost ploda i otpornost prema botritisu tj truleži. Sorta je otpornija  prema antraknozi i truleži (Botritis cinaerea), ali manje otporna na izazivače pepelnice (Spahaerotheca humili) kao i ljubičaste pegavosti (Mycosphaerella fragariae). Treba obratiti pažnju prilikom zaštite, kada je nestabino vreme i nakon kiše, da se jagoda u pravom trenutku zaštiti od pepelnice pre plodonošenja, jer ovo oboljenje može izazvati velike štete na zasadu džolija. Što se tiče bolesti krenovog sistema, pokazuje visoku otpornost na većinu oboljenja, međutim to zavisi od vodo-vazdušnog režima zemlje, u zemlji koja obiluje glinom i slabijom vodopropustljivošću, javlja se problem sa oboljenjima koje izazivaju paraziti Phytophtora fragarie, Verticilium u manjoj meri i armillaria mellea. Bolesti korena kod ovakvih tipova zemljišta su opšte pristupni tako da je važno obratiti pažnju na redovnu zaštitu, nakon sadnje kroz sistem kpk, i naročito nakon berbe u prvoj godini kada tokom leta i jeseni treba ponoviti zaštitu. Zaštitu nakon fungicida posle određenog vremena treba raditi i sa mikrobiološkim djubrivima, tj korisnim mikroorganizmima i trihodermom.

Najbolji rezultati se postožu kada se zasad podigne tokom avgusta iz kontejnerskim sadnice, čaširane sadnice, ili frigo sadnice 500 ili 600 u gajbi. Naše iskustvo je pokazalo da se na kvalitetu sadnica ne treba štedeti, jer sa dobrom sadnicom u čaši, biljkom koja je najbolje orformljena i pripremljena, ostvaruje se gotovo 100% prijem u svakim vremenskim uslovima i temeraturi, dok je kod drugih tipova, npr frigo sadnica prijem upitan, i nije uvek siguran da će biti u visokom procnetu.

Negativne strane

Negativne strane sorte su to što je sorta zahtevna za zaštitu u smislu da treba adekvatna sredstva primeniti u pravom trenutku, ali mnogo manje zahtevna od jako bujnih sorti. Prinos kod ove sorte može biti i manji od proseka kod loše dreniranih tla, sa velikim procentima gline, i sa neadekvatnom ishranom. Medjutim smatram da je sorta džoli najzahvalnija sorta za gajenje, i mi smo u jednom trenutku džoli gajili na ukupnoj površini od 6,5 hektara.

Sorta džoli se u najvećem obimu gaji u smederevsko-gročanskom kraju, poznatom voćarskom kraju. Takodje u velikom obimu se gaji u Vojvodini i Baču, Šumadiji, Pomoravlju kao i u sve većem obimu Pocerini, i kod mnogih drugih idividualnih proizvođača koji su se uverili u kvalitet i konstantost ove sorte.

Sumiranje karakteristika:

• jagode sa srednjim vremenom sazrevanja – period zrenja oko prvog maja u smederevskom kraju na višim nadmorskim visinama opštine (nekoliko dana kasnije od srodne sorte Kleri);
• Smatra se jednom od najboljih italijanskih sorti;
• Biljka je srednje bujnosti, slična sa lisnom masom kao Kleri;
• Lišće je sjajno, blago savijeno ka dole, krupno;
• Cvetne grane se nalaze ispod lisne mase, cvetovi su prelepog izgleda, i veoma krupni;
• Biljka tokom vegetacije izbacuje obilno stolone;
• Korenov sistemje veoma razvijen i razgranat, iz toga proizilazi vitalnost sorte, i brzo ukorenjavanje;
• Plod je krupan, pravilnog oblika, ujednačene krupnoće i uzdignute peteljke;
• veličina plodova je gotovo ista, teži oko 25-35 grama;
• plod je svetlo crvene boje izuzetnog sjaja, na površini s dobro vidljivim žutim jemenkama;
• ne postoji vrat ili koren unutar ploda, unutrašnjost ploda u zavisnosti od stepena zrelosti je bele boje;
• meso jagode Džoli je homogeno, bez šupljina, sočno i istovremeno gusto;
• Ukus je izuzetno priajtne arome, slatkast, s laganom kiselinom koja je karakteristična slatkim jagodama;
• Ukus džolija je vrlo cenjenjen, sorta se smatra desertom i jednom od najtraženijih sorti;
• sorta je prikladna za transport i skladištenje – plodovi se ne omekšavaju I ne puštaju sok;
• sorta je otporna na bolesti lisne mase i na truljenje korena;
• prinos sorte je prilično visok – na 700-900 grama po biljci.

Za gajenje sorte džoli treba izbegavati zemljišta koja karakteriše zadržavanje vode, i slaba propostiljivost kao i vodo-vazdušni režim tla. Inače uspeva u svim krajevima zemlje, u zavisnosti od tipa zemlje ka I opštih karakteristika, manje ili više uspešno!

Ukoliko ste u podrazi za kvalitetnim sadnicama ove sorte ili neke druge, ili vam je potrebno još informacija o proizvodnji jagoda javite se na broj 065-53-86-482