Unistavanje zemljista mora da se zaustavi – jedino je resenje vracanje zivota zemlji kroz mikroorganizme.
Ovom rečenicom bih počeo ovaj blog. U ovom tekstu pokušaću da Vam približim koliko su značajni mikroorganizmi za poljoprivredne kulture ali i za očuvanje zemljišti i plodnosti. Ovaj tekst pišem, jer sam se lično uverio kako mikroorganizmi pomažu gajenim kulturama ali i poboljšavaju strukturu zemlje i povećavaju procenat humusa. Kao i mnogi i sam, sam usled problema tražio rešenje i došao do teksta o mikroorganizmima i o pozitivnom delovanju kod mnogih stvari izmedju ostalog i kod tog problema koji sam imao. Počeo sam ih koristiti u nuždi, a sada su tu kao neizostavni aspekt moje proizvodnje. Voleo bih da mnogi probaju i sami se uvere, jer kada dodje dogradacije zemlje i problema, rešanja će biti mnogo skupa i teško sprovodljiva, a možda i nemoguća.
Uvod, mikroorganizami, njihov značaj i koje probleme intezivne poljoprivredne proizvodnje rešavaju
Pronalaskom mikroskopa začela se nova biološka nauka — mikrobiologija
Krajem XVI veka dva Holanđanina, braća Zaharias i Hans Jansen, pronašli su optičku spravu koja je nazvana mikroskop („mikros” — znači mali, a „skepeo” — gledati, posmatrati). Pomoću ove sprave bilo je moguće videti i takve predmete koji dotle nisu mogli da se vide. Dakle, predmeti koji se posmatraju pomoću mikroskopa bivaju uveličani i postaju vidljivi za oko čoveka. Pronalazak mikroskopa predstavlja najvažnije otkriće za izučavanje mikroorganizama, jer je tek tada prvi put bilo moguće da ih čovek vidi i da ih proučava.
Iz velike mešavine raznovrsne zajednice mikroorganizma u prirodi čovek izdvaja pojedine grupe i koristi njihovu delatnost za dobijanje raznih organskih materija. Drugim rečima, čovek svesno gospodari mikroorganizmima. Zahvaljujući mikroorganizmima dobivaju se alkoholi (etil-alkohol, butil-alkohol), kiseline (mlečna, sirćetna, limunska), vitamini i drugi proizvodi. Isto tako, dobivanje hleba, vina, piva, ukišeljavanje povrća (kiseli kupus, paradajz, paprika, krastavci), proizvodnja pekarskog kvasca, dobijanje mlečnih proizvoda, dodavanja i implementiranja mikroorganizama u zemljište radi poboljšanja mikrobiološke aktivnosti itd. vezano je više manje za delatnost mikroorganizama.
Trenutno je glavni globalni izazov postići sigurnost u proizvodnji hrane bez ometanja sadašnjeg okruženja ili ekosistema. Globalna ratarska proizvodnja trpi uglavnom zbog mnogih štetočina, insekata ili bolesti koje se široko kontrolišu upotrebom štetnih agrohemikalija za koje se sada smatra da štete našem zdravlju i ekosistemu. Zbog toga se raznim drugim alternativama biološkog porekla traži njihova zamena kao bio-đubrivo ili sredstva za biološku kontrolu kao što su mikorizne gljive (AMF), Trichoderma spp., Rizobakterije koje podstiču rast biljaka (PGPR) i endofiti. Štaviše, mnogi drugi mikroorganizmi se još uvek otkrivaju, a takođe se proučavaju i njihove ekološke uloge. Stoga odgovarajući odabir i ispitivanja za njihovu efikasnu primenu uz upotrebu novih tehnologija imaju ogroman potencijal da zaštite našu buduću hranu i životnu sredinu. Pored toga, mnogi osnovni mehanizmi koji su ranije bili nepoznati tokom interakcije za poboljšanje zdravlja useva mogu se otkriti upotrebom savremenih tehnologija. Dokazano je, da se upotrebom savremenih tehnika genskog inženjerstva dolazi do celokupnog poboljšanja zdravlja biljaka, što dovodi do sigurnosti hrane. Stoga ovo poglavlje predstavlja kratak pregled nedavnih trendova u primeni različitih mikrobioloških interakcija sa tehnologijom dvadeset i prvog veka za produktivnost useva i ukupnu održivost našeg poljoprivrednog ekosistema za našu buduću generaciju.
Mikrobiološka djubriva su biofertilizatori zemljišta, predstavljaju čistu kulturu gajenih sojeva mikroorganizama na hranljivoj podlozi. Ti preparati utiču na poboljšanje plodnosti zemljišta. Plodnost zemljišta koja se ogleda u njegovoj sposobnosti da snabdeva biljke potrebnim količinama hraniva u toku vegetacione sezone, zavisi od dinamike mikrobioloških procesa – mineralizacije i imobilizacije hranjivih elemenata u zemljištu. Mikroorganizmi deluju na površini korena biljke , iskorišćavaju hranjive elemente koji su u nepristupačnom obliku i prevode ih u jedinjenja koja biljka može da usvoji, to je po meni jedan od najvećih benefita koji se kratkoročno može videti kroz ostvaren rezultat. Dok se dugoročnom upotrebom popravlja narušena struktura tla, a zemljištu vraća plodnost koja se neadekvatnom primenom mineralnih djubriva, i upotrebom pesticida a pre svega herbicida, ogromnom brzinom degradira zemljište. Plodno zemljište stvaralo se hiljadama godina, stvaranjem humusa, koji je osnov rasta. Humus se stvara raspadanjem organske materije, a da bi nastao jedan centimetar plodnog zemljišta potrebno je od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina, bez našeg pozitivnog delovanja na tlo, a uništavanje može biti totalno, iz mog ugla gledanja jako brzo, ovim načinom rada. Upotreba velikih količina mineralnih djubriva na neadekvatan način, dovodi do povećanja koncentracija soli u zemlji, blokada mikrobioloških procesa rezultira blokadom usvojivosti mikro i makroelemata kod biljaka.
U takvim uslovima, iako su hraniva prisutna u zemljištu, ona nisu pristupačna biljkama, used čega se javlja njihov nedostatak a biljke pate bez potrebne hrane. Svakim novim djubrenjem se pogoršava situacija zaslanjivanjem zemljišta, što dovodi biljke do kolapsa i katastrofalnih prinosa. Ovakvim delovanjem smanjuje se procenat humusa, povećava pH vrednost, koncentracija soli i teških metala, struktura tla koja je sve teža za obradu, a vodo-vazdušni režim se smanjuje. Upotrebom mikrobioloških djubriva, vraćaju se prirodni procesi, ponovo se uspostavlja narušen ekosistem u zemljištu i biljke tada imaju dostupna hraniva, kada se i novim dodavanjem hrane uz pomoć mikroorganizama se uspešno iskorišćavaju.
Kome verovati, i čije proizvode vredi upotrebiti, kako bi vodili računa o zemljištu, dugoročno omogućili uspešnu proizvodnju bez tako velike degradacije kakva je trenutno
Usled problema koji sam imao na parceli u svom dvorištu na površini od 90 ari, gde sam gajio jagodu, shvatio sam da na tržištu, pogotovo danas, imamo u ponudi mnoge dobre preparate, a nažalost i mnoge bez ikakvog efekta. To sam ustanovio dugogodišnjim eksperimentima u zasadima na više lokacija. Opstanak i uspeh u ovakvoj tržišnoj utakmici, kakva se danas igra, nije lak. Ja sam birao teži put, ali sam ubedjen – ispravnij, pa sam svoje znanje i iskustvo stekao, primenom ogromnog broja preparata i djubriva, kroz ogled. Osim toga testirao sam sve stvari i poslove koji su vezani za proizvodnju jagoda, ali sada ću dati fokus na mikrobiološke preparate.
Problem sa kojim sam se suočio odnosio na atipično zemljište u odnosu na okolinu i generalno Šumadiju. Nakon uradjene analize iznenadio sam se sa rezultatima, jer je analiza pokazala visoku pH vrednost, kao i toksične vrednosti fosfora i kaljuma. To me je iznenadilo ali ne i obeshrabrilo, pa sam počeo da tragam za rešenjima. Konsultovao sam se sa mnogim stručnjacima i dosta istraživao na koji načim mogu da rešim problem. Došao sam do mikroorganizama i tu je krenulo polako da se klupko tog problema odmotava.
Jagoda na takvom zemljištu je blokirala, prinos je bio uništen na većoj površini. Danas nakon četiri godine, rešavanja tog problema, zakišeljavanjm zemljišta, merenjem EC vrednosti izlaznog rastvora kada se djubri, dodavanjem mirkoelementa, ali bez mikrobiologije sve to ne bi bilo usvojivo za biljke. Danas nemam nikakvih blokada, pH vrednost je spala na neutralnu vrednost, a fosfor i kalijum svake godine su niži. Mikrobiološka djubriva su u počeku omogućila da se biljka hrani, a dugoročnom upotrebnom normalizuju stanje. Naglašavam da je ovo bio ozbiljan problem, samo zemljište je takvo, ali da sam nastavio da se ne ponašam odgovorno jednostvno prinos bi izostao, a na tom zemljištu ne bi moglo više ništa da se uzgaja. Danas je to veoma uspešna proizvodnja sa visokim prinosima. Mnoga zemljišta nebrigom se dovode do takvog stanja.
Ono bez čega ne počinjem sezonu je UNISTART, preparat koji mi je puno pomogao kod upravo tog problema, jer je uz pomoć bakterija koje sadrži omogućena mobilizacija (iskorišćenje) hrane. Takodje, nedostupni makroelementi prevodjeni su vremenom u dostupne i iskoristive, tako da se fosfor i kalijum smanjuju na meru koja će biti optimalna. Jer višak hrane je jednako opasnan za biljku kao i nedostatak, ali višak se teško obara, zavisno od njegove mere, ali manjak se lako neutrališe, dodavanjem. Treba znati kako optimalno djubriti kulture. Tu dosta pomaže UNISTART jer uz pomoć bakterija koje produkuju kiseline, oslobadjuju se elementi iz teško rastvorivih jedinjenja i direktno ih predaju biljkama. Više o unistartu možete pročitati OVDE.
Kakvi su realni benefiti upotrebom unistarta:
- Prilikom djubrenja, povećava se iskorišćenost kako meneralnih djubriva koje se dodaju, tako i hranjivih elemenata u zemljištu.
- Sintetiše i razlaže humus,
- Omogućava neprestano kruženje pristupačnih elemenata za biljku,
- Svojim radom, bakterije iz preparata menjaju fizičku i hemijsku strukturu zemljišta na bolje,
- Razgradjuje pesticide.
Preparati su sertifikovani i za organsku proizvodnju, lično sam se uverio u trud i težnju na terenu da se mikrobiološki preparati od ove kompanije, tj Agrounika, pravilno skladište, ne izlažu direktnom suncu ili mrazu, i na taj način čuva brojnost organizama u okviru pakovanja, jer i oni mogu stradati a preparat izgubiti svoju efikasnost.
Takodje osim toga gde osim na početku sezone sa jačom dozom od 2l na 10 ari krećem sa djubrenjem, tokom se zone još dva do tri puta dodam unistart u količini od 1l na 10 ari, kako bi održao mikrobiološku aktivnost i rad bakterija bio optimalan, kombinujem ga i sa slavolom vvl kao i novim ervixom o kome ću pisati u daljem tekstu. Svoje poverenje što se ovih preparata tiče stekao sam nakon rešenja problema i uvidom da se preparati dobro skladište, jer sam imao prilike da se uverim kod mnogih drugih da nije tako. Takodje ove sezone je postavljeno i ozbiljno ogledno polje gde će se kroz primenu mikroorganizama i kontrolu ispratiti i rezultat delovanja preparata, i na taj način posle berbe prikazati ekonomski efekat kroz prinos, i kvaliteta ploda, izmedju redova gde je primenjeno i kontrole, gde se jagoda normalno hrani i štiti, ali ne upotrebljavaju mikrobiološki preparati.
Što se slavola vvl-a tiče koristim ga kao stimulator rasta, jer sadrži auksime, regulatore rasta pa ga u kritičnim fazama razvoja primenjujem fertigaciono i folijarno, u listanju, početku cvetanja i punom cvetu. Primenom vvl-a dolazi do značajnog povećanja lisne mase i pravilnijeg diferenciranja rodnih grana. Zbog svog sastava smatram daje izuzetno povoljan u odnosu na efikasnost koju pruža i konkurentske preparate, koji su značajnije skuplji. Više o ovom proizvodu možete pročitati OVDE.
Što se erwix-a tiče, takav preparat je bio izuzetno potreban barem kod onih koji od svoje proizvodnje žele da izvuku maksimalno, sa što manje gubitaka a boljim kvalitetom. Erwix je bio-baktericid, koji suzbija fitopatogene bakterije i gljive. A to su glavni problemi većine proizvodnja. Mislim da je svima jasno koliko su štetni i opasni a u mnogim slučajevima neefikasni pesticidi, sa sličnim mehanizmima delovanja pa ciljani organizmi stiču rezistentnost. Pesticidi se moraju se primenjivati u pravom trenutku ali i težiti da kada se približi berba predje na ovakve preparate i na taj način osigura da neće doći do botritisa – truleži plodova, i napada patogenih gljiva na korenu i korenovom vratu, kada u proizvodnji jagoda strada ogroman broj biljaka. Primenom erwixa u cvetanju resava se trulež ploda i ostalih delova biljke, a fertigaciono, fitoftora, tj trulež korenovog vrata jagoda. A kod drugih kultura, takodje bolesti koje izazivaju gljive i bakterije, kao npr erwinia, vlažnu trulež kod povrća. prouzrokovače pegavosti itd… Više o ewix-u možete pročitati OVDE.
Zaključak
Nakon godina istraživanja i eksperimentisanja, rešavanja problema u zasadima širom Srbije, što se tiče jagoda, koja po mišljenju mnogih stručnjaka je jedna od najtežih biljaka za zaštitu zbog brze vegetacije, došao sam do zaključka da je jedan od najvažnijih uslova za optimalnu proizvodnju hrane, i očuvanje zemlje, koja nije naša već smo je primili da je sačuvamo i prosledimo potomcima, primena mikrobioloških preparata, organskih djubriva i stajnjaka, kao i smanjenje upotreba pesticida a jačanje imuniteta biljaka. Samo jaka biljka koja ima razvijene prirodne odbrambene mehanizme, može dovesti do pune rodnosti, a masovnom primenom hemije se samo narušava njen odbrambeni mehanizam i utiče na to da biljka bude bolesnija kada se opet zbog toga primenjuje nov tretman pesticidima, a to mnogi će se složiti ne vodi nikuda, niti profitabilnosti niti zdravom plodu i zemlji.
Recent Comments